Sjeničko–pešterska ovca
Po svojoj brojnosti i geografskoj rasprostranjenosti sjeničko-pešterska ovca je najzastupljeniji soj pramenke na područiju Srbije. Ovaj soj pramenke se razvio na Pešterskoj visoravni u okolini Sjenice. Međutim sjenička ovca ili Vasojevićka ovca kako se još naziva uzgaja se na širem područiju zapadne Srbije, istočnim delovima Bosne i Hercegovine i severnom delu Crne Gore. Danas se u Srbiji retko može naći čista sjenička pramenka, obično su to jedinke ukrštene sa merino ovcama.
Izgled i osobine:
Sjenička ovca je krupna, visina u grebenu ovnova je 65 cm, a ovaca 60 cm. Prosečna masa ovnova je oko 60 kg, a ovaca oko 45 kg. Muskilatura je srednje razvijena. Upotrebljava se za proizvodnju mesa, maleka i vune. U laktaciji daje 60-80 litara mleka. Jaganjci su na jagnjenju teški oko 4 kg. Boja runa je skoro uvek bela, mada ima i mali procenat crnih ovaca. Glava je obrasla belim dlakama, sa karakterističnim tamno pigmentiranim poljima na vrhu gubice, oko očiju i na ušima. Kod tipičnih sjeničkih ovaca gubica je samo na vrhu pigmentirana, oko očiju imaju veće ili manje kolutove u obliku naočara, a uši su pigmentirane od polovine. Noge su bele ili sa tamnim pegama. Telo je obraslo srednje dugom vunom, levkastih pramenova, poluzatvorenog runa. Godišnje daje od 1,5 do 2 kg vune. (Fotografija: Milivoje Urošević).
Status: Ne ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 10.000 – 100.000 primeraka u 2004. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Svrljiška ovca
U okolini Svrljiga i u jednom delu istočne Srbije uzgaja se svrljiška ovca (svrljiška pramenka) ili gulijanska ovca. Spada u pramenke dugog repa.
Izgled i osobine:
Visina grebena ovnova je oko 70 cm, a ovaca oko 65 cm. Prosečna telesna masa ovnova je oko 65 kg, a ovaca oko 48 kg. Ovnovi se odlikuju spiralno uvijenim rogovima. Upotrebljava se za proizvodnju mesa, maleka i vune. U laktaciji daje ok 80 litara mleka. Jaganjci su na jagnjenju teški oko 4,5 kg. Telo je dobro obraslo vunom. Teme i jedan deo čela pokriveni su vunom koja obrazuje karakterističnu ćubu. Gornji delovi nogu su obrasli vunom. Ova ovca ima poluzatvoreno runo. Godišnje daje 1,8 do 2,2 kg vune. Bele je boje sa crnim pegama na gubici, obrazima, ušima i nogama.
Status: Ne ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 10.000 – 100.000 primeraka u 2004. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Pirotksa ovca
Ovaj soj pramenke je najrasprostranjenija na području Pirota, gde je razvijen i po kome je i dobila ime. Pirotska ovca spada u grupu dugorepih ovaca.
Izgled i osobine:
Visina grebena joj je oko 55 cm. Masa tela odraslih ovaca iznosi prosečno 36-41 kg, a ovnova 50-55 kg.
Ovce su obrasle belom vunom, a ima i grla sa crnom i sinjavom vunom. Godišnji daje 1,2-1,4, a ovnovi oko 1,5 kg vune. Od vune pirotske ovce, u Pirotu i okolini, se izrađuju nadaleko poznati pirotski ćilimi. Za 6 meseci laktacije ova ovca proizvede 75-80 litara mleka, računajući i mleko koje posisa jagnje. Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi rogati. Od 1954.godine počeo je rad na oplemenjivanju ove ovce sa ovnovima Merino Arl i Virtemberške rase. Koristeći se metodom kombinacijskog ukrštanja, uz primenu rigorozne selekcije, stvoren je mnogo produktivniji genotip, tzv. pirotska oplemenjena ovca.
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 500-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Krivovirska ovca
Krivovirska ovca je soj pramenke koji se uzgaja u Srbiji, u okolini Krivog Vira, po kojem je i dobila ime. Spada u grupu srednje krupnih kratkorepih pramenki.
Izgled i osobine:
Prosečna telesna masa ovaca je oko 38 kg, a ovnova 50 kg. Visina ovnova u grebenu je oko 65 cm, a ovaca oko 60 cm. Uzgaja se za proizvodnju mesa, mleka i vune. Runo je otvoreno, sastavljeno od šiljastih pramenova, a kod boljih zapata može biti i poluzatvoreno, jer je ovaj soj na prelazu između rude i gruborune pramenke. Prosečan godišnji nastrig neprane vune iznosi oko 1,5 kg kod ovaca i oko 2 kg kod onova. Vuna je bele boje. Glava i noge su obrasle dlakom, koja je jednobojno žute ili prskano žute boje. Na čelu i po temenu glave nalaze se dugački pramenovi vune koji obrazuju ćubu.
Prosečna mlečnost ovih ovaca je 30 litara, bez mleka koje posiše jagnje. Prosečna plodnost se kreće do 110%. Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijene, spiralne rogove.
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 500-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Lipska ovca
Lipska ovca je soj pramenke koji je nastao u okolini Smedereva i sela Lipe po kome i nosi ime. Spada u grupu srenje krupnih pramenki.
Izgled i osobine:
Prosečna visina ovnova u grebenu je65 cm, a ovaca 60 cm, ovnovi imaju telesnu masu od oko 60 kg, a ovce 50 kg. Upotrebljava se za proizvodnju mleka, mesa i vune. Od mleka ove ovce pravi se lipski sir. U laktaciji daje oko 100 litara mleka. Dobro je obrasla vunom, runo je poluotvorenog tipa. Godišnji nastrig varira od 2 do 6 kg. Boja vune je bela. Glava i noge obrasle su crnom dlakom. Ovnovi imaju rogove. (Fotografija: Milivoje Urošević).
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 500-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Karakačanska ovca
Karakačanska ovca je autohtona pramenka, koju su još davno gajili Vlasi i Karakačani. Spada u najsitnije sojeve pramenke.
Izgled i osobine:
Visina grebena ovaca u proseku iznosi 55, a ovnova oko 60 cm. Telesna masa odraslih ovaca kreće se od 23-40 kg, a ovnova oko 35 kg. Životinje su obrasle karakterističnom crnom vunom, koja u manjem broju slučajeva može biti mrka, ili pak bela. Lice, uši i noge su obrasle kratkom crnom dlakom. Runo je sastavljeno iz otvorenih pramenova sa vlaknom bez vijuga. Godišnji nastrig neprane vune u ovaca se kreće 1,1-1,3, a 1,5 kg u ovnova. Prosečna mlečnost po ovci je oko 25 litara (bez mleka koje jagnje posisa). Karakačanska ovca je čvrste građe tela, snažne konstitucije. Skromna je i veoma otporna, ali slabo proizvodna. Spada u grupu izrazito kratkorepih ovaca. Kasnostasna je. Od 100 ovaca dobija se oko 105 jagnjadi. Ovnovi su rogati, a ovce šute, s tim što se rogatost javlja i kod njih u manjem broju slučajeva.
Status: Rizično ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: procenjuje na oko 100 jedinki (izvor: Rare Breeds and Varieties of the Balkan, Atlas 2009, Monitoring Institute for Rare Breeds and Seeds in Europe).
_______________________________________________________________________________________
Bela metohijska ovca–Bardoka
Beli metohijski soj pramenke je autohtona ovca koja je rasprostranjena u Metohiji, po kojoj je i dobila ime. Pored Metohije uzgaja se i na Kosovu, a gaji se i u nekim delovima Crne Gore. Metohijska ovca je potpuno bele boje, po kojoj je i dobila ime Bardoka ili Barloka (na albanskom znači bela ovca).
Izgled i osobine:
Životinje su obrasle belom vunom po celom telu, a glava, uši i noge belom dlakom. Runo je otvoreno, sastavljeno iz vrlo grubih osjastih vlakana i puha što mu u proseku smanjuje grubost. Vlakna su bez vijuga. Godišnji nastrig vune ovaca je 1,5-2 kg, a kod ovnova oko 2,5 kg. Bardoka spada u krupnije sojeve pramenke. Visina grebena odraslih ovaca iznosi 62, a odraslih ovnova 70 cm. Telesna masa ovaca kreće se od 38-45 kg, a ovnova 60-67 kg. Bela metohijska ovca ili bardoka smatra se jednom od najmlečnijih sojeva pramenke u našoj zemlji. U dosta skromnim uslovima gajenja u proseku daje oko 100 litara mleka, računajući i količinu koju jagnje posisa (za 6 meseci laktacije). Međutim, plodnost joj je slabo izražena. Od 100 ovaca dobija se 105 jagnjadi. Spada u grupu kratkorepih ovaca. Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi imaju snažne rogove.
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 100-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Baluša
Jedna od nakrupnijih pramenki, varijetet bele metohijske ovce. Uzgaja se u južnoj pokrajini Srbije. Visina ovnova u grebenu je 100 cm, a ovaca oko 85cm. Ovnovi imaju telesnu masu od oko 65 kg, a ovce od oko 55 kg. Uglavnom se uzgaja za proizvodnju mleka. Daje oko 100 litara mleka u laktaciji. Bele je boje. Glava je obrasla crnom dlakom. ovnovi su rogati,a ovce šute.
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: procenjuje na oko 100o jedinki (izvor: Rare Breeds and Varieties of the Balkan, Atlas 2009, Monitoring Institute for Rare Breeds and Seeds in Europe).
_______________________________________________________________________________________
Šarplaninska pramenka
Uglavnom se gaji i na Kosovu, u regionu Šar planine, po kojoj je i dobila ime. Spada u kratkorepe ovce, a po veličini formata pre se može svrstati u male, nego u srednje velike ovce. Visina grebena joj je oko 58 cm. Telesna masa ovnova iznosi u proseku 45-50 kg, a ovaca 32-35 kg. Ovaj soj je jedini soj domaće pramenke koji ima čisto belu vunu, bez crnih ili sinjavih vlakana. Glava i noge su obrasle dlakom, koja je takođe bele boje, bez ikakvih pigmentiranih mesta. Obraslost vunom šarplaninske ovce ne zadovoljava. Runo je otvoreno, često podeljeno duž kičmenog stuba, pramenovi su šiljasti. Ovce daju prosečno godišnje 1,3 kg, a ovnovi1,6 kg neprane vune. Prosečna mlečnost ove ovce je 90 litara, računajući i količinu koju jagnje posisa. (Fotografija: „Album rasa stoke“ akademik Jovan Belić, Naučna knjiga, Beograd 1991.).
Nema podataka statusu i veličini populacije ove pramenke u Srbiji.
_______________________________________________________________________________________
Vitoroga pramenka
Vitoroga pramenka se naziva još i Vlaška vitoroga ovca, ili dubska ovca.
Izgled i osobine:
Jedan je od rastom najmanjih pramenki. Vrlo snažne konstitucije, gotovo ceo svoj život provede na pašnjaku. Ovnovi su visoki u grebenu oko 57 cm i telesne mase oko 40 kg. Ovce su visoke u grebenu 50 cm, a imaju telesnu masu u proseku 35 kg. Upotrebljava se za proizvodnju mleka, mesa i vune. Runo je otvorenog tipa dugih pramenova. Vlakna su prava. Boja runa je bela ili svetlo smeđa. Glava je pokrivena belom dlakom kao i noge. Na glavi se nalaze veliki spiralno uvijeni rogovi koji rastu na gora.
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 500-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Cigaja
Cigaja je ravničarska rasa ovaca, kombinovanih sposobnosti, za proizvodnju mleka, vune i mesa. Vodi poreklo od ovaca iz Male Azije, odakle se širila prema istočnoj Evropi. U našu zemlju proširila se iz Rumunije u 18. veku. Zbog dobre adaptiranosti na ravničarske uslove gajenja, areal cigaje je Panonska nizija, gaji se u Rumuniji, Mađarskoj, delu Bugarske, a u našoj zemlji u Vojvodini i ravnijim predelima Srbije, pre svega u Pomoravlju.
Izgled i osobine:
Visina grebena ovaca iznosi u proseku 67 cm (60-76 cm), a ovnova 75 cm (70-85 cm). Trup je srednje dužine, dubok, ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Grudi su duboke, ali dosta uske. Greben je uvek nešto niži od krsta. Leđna linija je ravna. Karlica je nešto oborena. Noge su visoke, jakih kostiju, čvrstih papaka i uvek obrasle crnom ili mrkom dlakom. Runo cigaje je poluzatvoreno do zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih ili levkastih pramenova. Ovce daju prosečno 2,5-4 kg, a ovnovi 3,5-5 kg neprane vune. Telesna masa odraslih ovaca iznosi u proseku 70-75 kg, a ovnova 110-120 kg. U intenzivnom tovu cigajina jagnjad u starosti od 90 dana posižu težinu od 31 kg. Mlečnost cigaje je dosta dobro izražena i kreće se u granicama od 50-150 litara u laktacionom periodu od 6 meseci.
Status: Ne ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 12.000 – 15.000 primeraka u 2004. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
Balkanska koza
Domaća balkanska koza je tipičan primer primitivnih rasa slabih produktivnih osobina. Najviše je rasprostranjena u brdsko planinskim predelima naše zemlje.
Izgled i osobine:
Prosečne je visine oko 65 cm u grebenu, a masa im je 34-40 kg. Dlaka je duga i javlja se u svim varijetetima boje. Jarčevi na glavi imaju velike i dobro razvijene rogove, kod koza ti rogovi su manji. Tek je plodna sa navrsene 2 godine. Jari 1-2 jareta. Laktacija kratka 7-8 meseci. Vrlo je otporna na niske temperature. (Fotografija: Milivoje Urošević).
Status: Ugrožena
Veličina populacije u Srbiji: 500-1000 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
_______________________________________________________________________________________
